О књизи: година / „Ринордијск... Древни и вечно нов, вечно бучан и блистав и – у исто време – злокобно тих; град ватромета и црних сенки, променљив, варљив, као витражи соколске катедрале: нећеш схватити да ли су те усне извијене у осмех или церек, да ли се у очима огледа мирна смиреност или скривена горчина. . Као велика звер легао је по брдима: сад тихо дрема, сад отвара своје неиспавано зло око, сад га опет затвара.” слично нашем. Овде се хирови лудих диктатора сударају са мистичним необјашњивим појавама... Али пре свега, то су приче о живим и стварним људима. Осамдесет година касније, на овом месту и даље стоји исти град, иако су људи сада потпуно другачији... Или ипак, не сасвим?